ili   …nikad nam nije bilo dosadno i nikad se nismo pitali: „Šta sad?“*

Tri godine surađujemo s Hrvatskim fotosavezom i tetu Zlatu i barba Predraga u našoj školi svi poznaju. Postavljali  su izložbe, organizirali radionice.  Gljev, Lonjsko polje, Sinj, Jelsa – mjesta su održavanja zanimljivih fotoradionica o kojima se u našoj školi priča.  Gljevski zvončari, ljepote Lonjskog polja,  sinjske „mačkare“, procesija Za Križen… naša baština koju smo bilježili fotoaparatom. Putovanja, nova prijateljstva, druženje, fotografske i životne lekcije koje nikada nećemo zaboraviti . . .

Idemo na radionicu u Gorski kotar?  Pitanje sam postavila  samo u jednom razredu.  Nisam tako planirala, ali Ana, Maria, Matea, Nika, Lucija i Stella su promijenile moje planove. Možda su i njihovi roditelji imali drugačije planove, ali znala sam da će potpisati suglasnost. Jer, ja dobro poznajem Anu, Mariu, Mateu, Niku, Luciju i Stellu.  Zaokružili  smo na kalendaru 12. kolovoz – dan kada krećemo.

Vožnja vlakom do Karlovca. Svi u vagonu su znali gdje idemo. Čak i oni sa slušalicama u ušima.

Vožnja kombijem od Karlovca  do Mrzle Vodice,  94 km i 1094 pitanja. Najčešće pitanje: Koliko još?  Nestrpljive su? Umorne?  Samo nestrpljive.  Jer, Ana, Maria, Matea, Nika, Lucija i Stella nikad nisu umorne.

Kako je bilo šest dana u Gorskom kotaru mislim da je svima jasno. 

                                                                      Zora Čatipović

* …nikad nam nije bilo dosadno i nikad se nismo pitali: „Šta sad?“  –

Ana Perković, Maria Čaljkušić, Matea Brakus, Nika Ramić, Lucija Landeka i Stella Balić